POGLEDI

Naći se u poziciji onoga koji nadzire i posmatra predstavlja  izazov savremenog doba, u kome je izloženost pogledu drugog značajan element socijalizacije. Prikazana lica na mojim slikama i crtežima ne treba posmatrati kao portrete u konvencionalnom smislu već kao konceptualno poigravanje sa simboličkim  potencijalom motiva. Ovde portrete treba doživljavati kao komunikacijski kôd preko kog je dostupan određeni dijapazon ličnih razmišljanja i kolektivnih opsesija. Ni za mene kao autora – a ni za moju umetnost – nije bitan identitet portretisanog već kakav je zaplet moguće izvesti kroz portretne konstrukcije.
Prikazana lica, svojim pogledom ili sklopljenim očima, predstavljaju alegoriju duhovnog i fizičkog preobraženja, ali ukazuju i na neminovnost smrti. Portreti su realistični i prepuni detalja, što omogućava da se pažnja posmatrača preusmerava sa detalja na celinu i obrnuto. Odsustvo poteza četkice doprinosi objektivnosti postupka. Jednoobraznim tretmanom osvetljenja i pozadine postignut je efekat bezličnosti. Atmosfera mistike koja je prisutna u ovim radovima može posmatrača da dovede u ambivalentnu situaciju da prikazane portrete doživi kao radove rađenje po modelu, ali i kao izmaštane vizije lica.

Prikazani portreti i njihovi pogledi sa svojim simboličkim naznakama ukazuju na problematičan položaj individue i na suštinski važne teme koje se odnose na neutemeljene vrednosti modernog društva, gde se polako gubi ideja o tome šta je dobro, a šta loše, ali i doprinose onom aspektu likovnih umetnosti koje je društveno angažovano, kao oblik kritičkog odgovora na svet u kome živimo.

Petar Mošić